Rekreativni biciklizam
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19 | Nivo: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Niš

VRSTE BICIKALA
Postoji više vrsta bicikala:
„ženski bicikl“ - nema cev koja spaja volan i sedište, da bi dame mogle da ga voze i u suknji.
„muški bicikl“ - ima cev koja spaja osovinu upravljača i sedište čime se dobija u krutosti-čvrstini i nosivosti bicikla a na tu cev se može instalirati malo sedište za prevoz dece.
„dečiji bicikl“ je bicikl manjih dimenzija, često ima još dva pomoćna točka, koji mogu da se demontiraju, za decu dok uče da voze bicikl.
„tricikl“ ima tri točka, dva pozadi i koriste ga pre svega deca, ljudi ometeni u razvoju i stari jer je stabilan i nije potrebno održavati ravnotežu.
„bicikl s pomoćnim motorom“ ima dodati motor do 50 ccm sa veoma malom potrošnjom oko 1 l/100 km. Dostiže brzinu do 40 km/h. Naročito je poznat francuski bicikl sa pomoćnim motorom tipa Soleks.
„tandem“ je bicikl za dve osobe koje sede jedna iza druge.
„rikša bicikl“ koji iza sebe ima prikolicu u kojoj mogu da sede do dve osobe. Rikšu u osnovnoj verziji vuče čovek. Ova vrsta prevoza je prisutna u jugoistočnoj Aziji.
„nosački bicikl“ ima tri točka, dva napred, ispred sebe korpu dimezija oko 1h1 m u koji može da se stavi teret.
„mauntin bajk“ ili „brdski bicikl“ za vožnju po ekstremnim terenima, veoma robustan sa kramponima na točkovima.
„poni bicikl“ bicikl na rasklapanje. To je vrsta "ženskog" bicikla, nešto manjih točkova u odnosu na standardni, koji u srednjem delu bicikla (u visini kolena) ima šarku koja omogućuje „prelamanje“-sklapanje bicikla na mnogo manji prostor.
„sobni bicikl“ je atletska sprava koja se sastoji od sedišta, pedala i volana. Pedale se okreću kao na biciklu. Na volanu se nalaze instrumenti kojima se fiktivno meri brzina. U okviru sprave postoji mogućnost simuliranja uspon
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
vrsta kočnice.
„frajlauf“ nema efekat kočenja pri okretanju pedala unazad.
Biciklizam je rekreacija, sport i način kretanja kopnom korišćenjem bicikla, prevoznog sredstva na ljudski pogon.
Bicikl je nastao je u Evropi u 19. veku. Otkriće bicikla nije vezano za određenu godinu ili konkretnog izumitelja. Kroz istoriju je bilo više primera vozila pokretanih ljudskom snagom. Osoba koja se spominje kao prvi vozač bicikla je nemački baron Karl fon Drajs (nem. Carl von Drais), koji je 1817. godine vozio svojevrsni bicikl na guranje. Starlijev model bicikla iz 1885. godine se najčešće smatra prvim modernim biciklom. Daljnje poboljšanje bilo je uvođenje pnemuatskih guma, 1888. godine, koje je uveo Škot Džon Danlop. Od tada se osnovni koncept bicikla nije bitno menjao, osim što su današnji bicikli daleko lakši za upravljanje i sigurniji.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]